Овде Боја прекиде доктора,

— Јеси ли жењен, господине, и имаш ли деце? — упита Боја гласно.

— То те се слабо тиче — примети доктор.

— Тиче ме се; кад имаднеш женске деце, сети се ових твојих речи! Онда нећеш мислити овако! Могао бих и више да ти кажем, али нећу. Нису ми крива невина деца! — рече Боја и пође из угла.

— Ама да ти кажем — рече доктор сломијеним гласом.

— Нећу ништа више да ми казујеш! Чувај то за себе. Него дете ми дајте! — рече Боја одсечно.

— Јес, чељаде наше! — викну Радован.

Доктор се згледа с дежурним, он му проговори нешто неким страним језиком.

— Хајд изађите — рече дежурни.

— Куда ћемо? Ми одавде нећемо без девојке. Девојку нам дајте — викну Радован.

— Море не будали, изађи овамо, да се нареди што треба — рече дежурни.

После мала устезања они пођоше. Доктор и дежурни поведоше их ходником. На вратим им доктор рече.

Хајд сад идите; распитано је; ваше је чељаде тамо где је играла коло; ту ћете је наћи. Хајд сад.