се тако радо забављао, па га натерали да учи — он би срдито кроз плач протествовао:

„Како ви смете мене да терате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви морате мене да слушате.“

Имао је бабу, очеву мајку, која би га у оваким горким часовима тешила.

„Јеси, сине мој, јеси, ти си књаз, они тебе морају да слушају, чекај само док порастеш.“

Баба није тада ни слутила како ће њене речи некада постати велико пророчанство.

Млади кнез још није био сасвим изашао из доба играчака, кад се једног дана догоди нешто што је сведочило да на њега не гледају више као на дете. Нашло се политичара чији се узвишени патријотски полет није могао уздићи над обичном нужничком јамом; у њу су полагали све уздање своје и од ње су изгледали спасење своје.

Русија је природна заштитница свију балканских народа и свију малених државица. Младоме кнезу Мутимиру предстојало је да се састане у једној руској пограничној вароши с руским царем, и он се крене на тај пут. Уз пут су га свуд дочекивали и испраћали с највећим