- Па боље да цркне; боље да је мртву прострем, боље да је мојом рођеном руком закољем - рече чича Боја срдито. Он хтеде продужити, но доктор га пресече.

— Што наложница! не мора бити наложница.

- Него шта? Ваљаде би била кнегиња! Прођи се, бога ти, господине, ћорава и грдна посла...

— Не кнегиња, али зар нема толико других угледних чиновника за које би је кнез после могао удати — рече доктор.

Боја га пресече:

— А што кнез да удаје туђе девојке! Но јес, јес! Ти си то већ протумачио. То би било после! И то се без зазора говори у сред кнежева конака; и то се прича у очи једноме оцу! Господине, господине, поштеди бар једнога несретна старца, да не мора слушати срамоту свога рођенога детета.

Боја се загрцну, али он брзо опет настави. — Ја не знам, рече он хватајући се оберучке за главу — не знам, или су ово настала последња времена, или сам ја луд, или ви нисте Срби но некаква друга вера! Шта ви говорите! Девојка курварством да купује срећу своју. Она прво пролази кроз блудничку ложницу, па тек онда иде у цркву и стаје пред олтар с девојачким венцем на глави. И младожења зна сву ту стидну лаж,