Старац хтеде поћи сам доле конаку да потражи кћер.

„Ја сам отац; мени то најбоље личи да је осветим, ако је за освету.

Али синови му недадоше ни поменути. Они су браћа, они су синови; ако икоме, њима је дужност да спасу сестру и да освете очеву част!

Но сад се опет бојао старац да пусти обадва сина. Млади су, ватрени, частољубиви, а оружани; пашће у јарост и починиће триста чуда..

Преломе тако да Радован и отац иду, а Грујица да остане са снајом.

За све време док су се мушки око овога споразумевали, Анђелија је нечујно цвилела, ударајући се кришом песницама у груди, и шапућући: „куку мени, куку, куку мени!“

Боја и Радован одоше. Као на крилима слетеше они доле манастиру. Уз пут разабраше од неких жена да су виделе Паву где са стрина Синђом оде некуда тамо манастиру.

— Ето, ви’ш несреће! „Са Синђом“! јабогме, Синђа јој је врат и сломила — рече Радован.

Упуте се право конаку где је био одсео кнез. На капији хтеде их задржати стража, но

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца