И стари Боја и млади Грујица и Анђелија преплашено су гледали на ту страну. Видели су кола, видели су слушче како истреса и савија коњске зобнице, видели су чак и голема шарова како се испрућио испод кола — само Паве није било!

Боји се одсекоше ноге; једва је корачао; није знао како пређе оно неколико корака што га је још делило од кола.

Кад приђе колима Боја се оберучке ухвати за шариге — можда и за то да не падне — погледа у кола, баци поглед свуда у наоколо, чак загледа и под кола, после опет обухвати погледом целу околину, а поглед му је био помућен, лудачки, поглед који је страшно било видети. Тај тешки, оловни поглед Боја спусти на Радована. Блед као смрт, гласом промуклим и рапавим он прошапута сину: „Камо ти сестра?“

Овде није просипано много речи. Пијани Ралека имао је право. Ништа друго не може бити. — Пава је уграбљена и одвучена у конак; стара, поштена и чувена кућа Крсманова осрамоћена је. Лозинка је: спасавати или светити. Спасавати част ако је још жива; светити нанесену срамоту, ако је част већ погинула.

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца