кнез, — све то стоји готово... Бог да има сина, и он би се с газда Бојом опријатељио.

У томе механџија прискочи Ралеки и поче га гурати.

— Хајд одлази, немој ми госте узнемиравати. Знаш ти шта говориш! И ти у твоја пијана уста још и кнеза узимаш! Хајд марш!

Али пијани Ралека није се дан лако избацити. Он узе још више викати.

— Јес па шта!... Загледао се кнез у лепу... Вечерас ће да му је воде! Хо, хо! Ала ће, као јаребицу, да је преко...

Пијани Ралека не могаде довршити своје погрде. Газда Боја, механџија, механски момци и многи сељаци бејаху прискочили, и по Ралеки су сипали ударци са свију страна. Беше притрчао и срески пандур; Ралека је већ био оборен. За руке и за ноге њега су већ вукли да га избаце напоље, но он се онако пијан копрцао, отимао и једнако је сипао погрду за погрдом, ма да му је њушка већ сва била крвава од удараца преко зуба...

— Па јесте. Шта ме бијете!... То цео свет говори.... Одведе кнез Паву.... Ћата Срећко је проводаџија!

У томе стигоше још два пандура. Пијанога Ралеку, свега крвава и изубијана, одвукоше У хапсу....