Млади кнез и лепа Пава седели су једно до другог на канабету. Он узе њену десну руку и мету је себи око врата; леву њену руку узе у своје две шаке, помилуши је, па је онда притиште на усне и обасу пољупцима.

— Волеш ли и ти мене, голубице моја — упита кнез.

Пава не одговори ништа на ово питање, но само порумени. Кнез понови исто питање. Пава сави главу у страну, после је опет поврте и, место свака одговора, она притисну кнезу дуг, страсан, топал пољубац у сред румена образа.

Тиме је она казала све.

Газда Боја Крсманов седео је под шатром са својом љубимицом снајом Анђелијом, кад оближњем столу приђе Ралека Јовкин, позната сеоска пијаница, и како дође, он одмах начини ларму да сви у њега погледаше.

Држећи се оберучке за сто, и климајући главом час на једну час на другу страну, Ралека викну:

- Како ко, ал наш газда Боја најбоље... Родио лепу кћер, па му сад све ласно! С ким хоће, с тим се може ородити... Ђенерал, полковник,

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца