Јадно девојче! Куда да окрене, шта да избере?

За њу је тај избор био у толико тежи, што га је она сама морала вршити, што је само од њене добре воље зависило на коју ће страну корачити. О, како би јој лакнуло кад би сад било кога да је нагна на једно или на друго. Она, која је мало час била решена да одмах одлази одавде, сад је страшљиво гледала на Синђу и стрепила да јој ова опет не понови отоичње речи „Па иди!“

Пава је брисала сузе, кад се побочна врата отворише; Срећко је био свршио своје песничање с хоџом, он уђе, с усиљеним осмејком на уснама.

— Е, кандило му његово, што ме искида, стрвина! Не памтим да ме је ико икад овако напсио као он — поче Срећко, но у тај мах он угледа Павине сузе.

— Шта је теби, сеја Паво? Што си плакала? Збиља, стрина Синђо, за што је Пава плакала?

— За што? За то што је луда! Место баш данас да пева и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби — она ето лудује — рече Синђа набусито.

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца