Кад се нађоше саме у побочној соби, Синђа покуша да изглади рђав утисак, што га хоџа беше учинио на Паву.

— Јамачно пијано! — поче Синђа — старо, а дохватило се негде ракичине....

Но Пава је пресече.

— Нећу тако, стрина Синђо! Овде се са мном тера читава комедија. Ја нисам дете. Зар не видим шта се ово ради. Па што ме ту вараш. Ви неког ђавола хоћете овде са мном — рече Пава сва црвена као паприка од једа и узбуђења.

- И ју, тешко мени... Није, здравља ми, ћеро. Зар би ја тебе навела на какво зло. Толико ми било зла мојој Стани, колико ја теби желела... — правдала се збуњена Синђа.

- Па кад није ништа шта онда кријете? Што ми ниси одмах казала шта је? Што ћемо ми овде? Што си ме доводила амо? Зар ја не видим да смо хоџи дошли само преворме ради.... Ја ћу сад да идем, никака посла немам овде — рече Пава љутито.