Хоџа је грдно прошао са свога „упорства.“

Његово је житије кратко. Више од 10 година узастопце он је долазио на вашаре, светковине и саборе у овоме крају. (Родом је био из Босне али је причао, да су му се стари одувуд однекуд доселили у Босну). Обилазећи тако вашаре и саборе он је био завео оваку праксу. Обично је путовао још с једним шипарцем. Кад дође у какво место, он разгледа околину, избере гдегод у близини какво згодно склониште за се — обично какав трњак, бурјан, или другу какву травуљину; ту, на два коца, разапне двоструко платно налик на мали чадорић, простре своје сиџаде; крај себе метне тестију с водом и једно црно сандуче. У сандучету је носио своју свештену књигу, из које је погађао судбу, шта ће коме бити до послетка, а ту је држао и паре које добије. Дечка је обично слао да огласи по вашару његово присуство, и да му доводи муштерију.

Долазиле су махом жене, он их је примао све по две и две. Свакоме је прорицао шта ко хоће, било прошлост, било будућност. Гледао је у длан; гледао је у воду и бацао белеге; најпосле ишчитавао је судбину из књиге; за све то плаћало се цванцик и пар чарапа. Ко је желео да