му памет не поуми, па бива и да му се рука сама не пружи да лијепу мирисну ружицу узбере. Ни старцу старост и мудрост његова не би ту много помогле, а да што ли ће помоћи младићу! Љепота је голема опасност. На лијепу ружицу свашто наиђе; на њу пада чиста и богодана мала челица, али на њу слеће тако исто и отровни ноћни лептир; на њу силази весели славуљ да својом свиленом песмицом прослави лепоту њену, али око ње се по некад савије и отровна гуја и на румено, мирисно лишће њено наслања своју хладну, гадну пљоснату главу. Мали цвијетак кад осјети е му се ближи каква отровна буба, брже боље савија своје листиће и затвара њедра своја. То је наук и за велика човјека. Научи од цвијећа како ћеш чувати чистоту њедара своијех. Дјевојаштво је најљевши урес за женску. Само је име „мајка“ још веће и светлије. И само овоме другом имену вриједи принети на жртву оно прво. — Стидљивост је највећи штит невиности. Чувај чистоту образа и стидљивост душе. Само су два стања у којима женска глава море бити сретна: кад је дјевојка или кад је законита жена. Оно што је између дјевојке и жене — оно је ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и зло...

Старац на један пут ућута, али ово прекидање говора изгледало је неприродно. Видело