Кад приђоше вратима на прагу се указа господин, који их дочека с осмејком.

- Гле, страна Синђе; гле и Паве! Откуда ви амо?

То је био писар Срећко, онај исти што му кнежев доктор отоич повери једну важну тајну и једну тугаљиву мисију. Писар у том срезу, Срећко се познавао са свима угледнијим људима, а Крсмановој кући (Павином оду) одлазио се толико пута и знао му сву чељад.

Поздравише се. Синђа мигну Пави, а Срећку рече: „Да те нешто упитам, господин ћато!“

Мрднуше мало на страну.

— Шта је, како стоји? — похита Срећко с питањем, пун нестрпљења.

Синђа га погледа оштро, набра веђе и процеди кроз зубе: „Полако! Где је хоџа?“

Срећко јој очима показа врата.

Добро, кад свршимо код њега ја ћу је увести у велику собу, а ти онда улази. Знаш!

- Је л што год обећала?... — упита Срећко, но Синђа се већ беше окренула, она ништа не одговори, само погледа Срећка озбиљно и врати се Пави.

- Питала сам га за хоџу — прошапута она Пави; за тим додаде гласно: „Хајдемо онамо!“

- Још тамо, још тамо, трећа врата, рече писар Срећко, показујући прстом.