а да ли би се ово могло повести и у Звониград? ако би се... случајно....

— Зашто не, господару, зашто не — само ако.....

Неко закуца на врата.

Доктор притрча и отвори.

На вратима се указаше две женске прилике, једна млада, витка, веома лепа девојка; друго средовечна жена, оштрих црта и веома живих, немирних очију.

Кад кнез оде од кола и коло за часак престаде. Свет нагрну за кнезом, вичући: „ура! живео!“ Тако би га јамачно пратили чак до његова стана у манастиру, да официри из пратње не вратише свет натраг. Кад кнез већ замаче, младеж се опет поче купити око гајдаша. Бабе и старци већ су били почели зивкати:

— Хајдете, децо, доста је било играња; земан је кући да се иде — на што су момци и девојке обично одговарали:

„Сад, мајо! сад, бато, само још ову.“

А поред „само још ову,“ коло је отпочело већ и трећу игру по одласку кнежевом, а још се нико не одвоји да иде кући.

Но и ако је коло почињало већ и трећу игру, Пава Крсманова, најлепша девојка на сабору, ни пут се више не ухвати у коло од кад кнез оде.

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца