чисто мазећи се, узе га запиткивати шта је наредио, како је удесио и хоће ли што бити? Доктор га је уверавао да је све у реду, да је ствар поверена човеку чија прошлост јамчи за успех. (Доктор је познавао ћату израније).

Кнез радосно стеже доктора за руку и, теглећи се, рече:

— И — их, докторе! Ово ће бити диван идилски тренутак. Како ћу ти бити обвезан mon cher!

Дођоше у кнежеве одаје. Кнез рече ађутанту да остане доле пред вратима а он с доктором уђе у собу.

— Баш је лепа, а докторе, а? Је ли да је лепа? Une beauté extraordinaire. И то одрасло у селу! Како је то могуће? И да ли је девојка? А, шта мислиш, докторе, да ли је девојка? Врло је интересно да ли је овако лепа могла да се очува у селу као девојка до своје осамнајесте године? А, докторе, шта мислиш? Она има 18 година?

— 18, то не мислим, господару, али 16—17 имаће. Сељанке су крупне и развијене, оне брзо расту...

— Тако, тако, тим боље, тим лепше — прихвати кнез, ходајући весело по соби и раскопчавајући своју униформу. — Је ли, докторе,