коме се треба обратити. И ако је овде био и окружни начелник, и капетан, доктор се обрати месном среском писару, младом и као видра окретном човеку, и у пробраним изразима, штедећи кнеза, саопшти писару шта ваља свршити.

Писар прими ствар веома озбиљно. Не снебивајући се пред доктором, он узе корачати пољаном, то лево, то десно и у два три маха рече: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ За то време једном је руком витлао шешир, а другом зачешљавао своју велику косу. На један пут он натуче шешир на главу и рече одсудно:

— Разумем, господин докторе! Све ће бити у реду. Само у колико сахати?

— Па, сад одмах, у први сумрак. Он ће бити у својој соби, ено у оном одељку — доктор показа руком на десно крило манастирско. — А ти сад гледај, само пази, момче! Овде глава игра. Ако изведеш ствар како ваља, твоја је будућност осигурана. Мене ћеш наћи доле на басамацима. Ја ћу ту чекати твој извештај.