црвен, с погнутом главом — кићанка га је куцкала по рамену — с набреклом мешином, он је крупним корацима корачао унаоколо, по колу, гајде су бректале, а коло тресло, цела је пољана одјекивала.

— Дивно, рече кнез — ови разуму своја права: они се не даду прекинути.

По кнежевој наредби, доктор махну руком да и она друга два кола продуже игру. Међу тим кнез с целом булументом, што беше пошла с њим, стаде крај гајдашког кола.

Пун сахат остао је кнез код кола. Обилазили су редом и стајали сасвим близу. Кнез је све видео и све чуо. Момчадија, која се у почетку мало снебивала, после се тако ослободила да је већ прелазило у раскалашност. Један по један сеоски Дон Жуан поче износити целу болту своје љубавне поезије, и ту си могао чути подскочица, које од учевних људи још нико није чуо, које нигде још нису записане и које ће се тешко кад и записати. Мало по мало, момчадија се поче надметати у томе. А кад кнез једноме, који је највише и најбоље бројао, даде преко ађутанта пет дуката, момчадија се управо упали. Таква прилика не јавља се често; сад ваља грабити; што је год ко знао од поскочица похита

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца