— Боже, господине, па овде смо сви своји! - примети он кад га ађутант окрупни крупним речима.

Мање више гости су били сви у једнаком стању. Чак и сам доктор није био ни мало изостао од осталих. Седајућ за сто, он је мислио у себи:

„Овде ће данас бити пијаних, морам пазити на се.“

Па ипак на крају крајева доктор је био као и остали. Ништа му није помогло што се чувао.

Но најгоре су прошли сељаци, у опште сви што нису спадали у свиту кнежеву. Обед је завршен шампањцем, а људи из народа нису знали меру овом пићу. Ту се преварио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вујадин. А што се већ тиче кметова, трговаца и других људи из народа, они су се само погуркивали лактовима, један другом шапутали „море, ово слатко;“ и говорили слузи што налива шампањац: „сун’ дер и овде, господине, још малко.“

Једини од целе дружине недирнут и неприкоснован остао је Растислав. И он се тако одржао без икаква усиљавања, просто је рекао у себи: „Намесник не сме данас ни у чем претерати“, и г. намесник заиста није ни у чему претерао.

Пошто се овако стојећки још читав сахат пило, Растислав примети кнезу да ће јамачно