приђе кнезу несигурним корацима и извади из џепа своју белу намирисану мараму да убрише кнежеву униформу. Но кнез није био спреман на ову услугу, његова рука судари се с руком старијег ађутанта, чаша се сад озбиљно пљусну, ађутантов десни рукав и краљева лева половина груди огрезоше у црвеној течности. (Он није пио шампањ).

Ађутант поново приђе и хтеде поновити своју услугу, али кнез одлучно махну руком: — „Не дирај!“ а испљускану чашу баци.

Растислав даде прстом знак кнежевом доктору. Сав зајапурен, весела лица и жива раздрагана погледа, млади доктор гипко прискочи, и пун страхопоштовања стаде по војнички пред намесника и покорно саже главу. Растислав му нешто шапну на ухо, доктор баци брзо поглед на кнеза, рече: „имате пуно право, г. намесник,“ опет се поклони и у једном скоку окрете се, дохвати за мишку кнежева млађа ађутанта, рече му нешто живо и оштро, два три пут махну руком, и млађи ађутант журно некуд отрча.

Не потраја дуго, а млађи ађутант опет се врати, носећи преко руке шињел кнежев. Он приђе кнезу и понуди га да га огрне, но кнез то одби једним покретом руке.

Сад прискочи кнезу доктор. И он га поче салетати и молити да се огрне. Кнез је доказивао да му није хладно, а доктор га је салетао