поступцима видело се да није збуњен и да, зна шта му ваља радити у таквој прилици. Но то је могло долазити и отуда, што је пуковник Врбавац у опште био веома прибран и присебан човек.

Кад чу глас да је кнез погинуо, он прво мирно испита војника од кога је, кад је и како је то чуо? Упита даље шта се ради на улици, да ли је свет миран, или се узрујао? За тим; заповеди да му се спреми коњ и да му донесу парадно одело. Разасла и друге најнужније писмене и усмене наредбе. За тим је сео на коња и, у пратњи два коњаника, отишао у главну касарну, где је одмах сакупио све батаљоне команданте и преко њих узео под своју непосредну команду целу војску. Командантима батаљона издата је наредба, да ће од сада све заповести примати непосредно од њега, и то само од њега.

Заповедио је да му се растреби и очисти једна соба у касарни, где се смести стално. Предузео је и све друге мере, које су биле потребне да учврсте његов пресудан утицај у војсци, како би постао једини и неограничени господар оружане силе, што је одмах и постигао, пошто је војсци и иначе већ била дужност да га слуша као војног министра.

Његово стално присуство код војске спречило је бунтовнички покрет у војсци. Један официр,