садашњост, с обадве стране исказане су још лепше наде на будућност.
Кад један другом нису имали више шта рећи — растали су се: кнез се повукао у своје одаје, а свет се повратио у град, расплинуо се по механама, где се пило, певало и банчило до зоре, „све у здравље светла господара.“
Те знамените ноћи усахнуло је много буре, истресене су многе оканице; поједено је много, попијено још више, а певало се и викало највише.
Кад је румена зора прошетала у јутру крај Орловца, видела је како се над овим градом диже чудан облак — то је био облак винског и ракиског испарења.
Орловчани су дуго памтили ово весеље. Створила се чак и нека изрека: „Пило се као оно кад је кнез долазио.“
После сјајна дочека у Орловцу, за сутра дан био је спремљен излет у околину.
На запад од Орловца, на 5—6 часова растојања, налазио се старински манастир Повратница. Овај је манастир из 15. века, зидао га је велики челник Радич Поступовић, а играо је неку улогу и у новој историји балканиској. У њему је била сахрањена и прабаба кнеза Мутимира.