У таком се стању налазио и наш јунак. Он је личио на човека кога је ујео бесан пас, па сад у страху чека развој болести и страшан тренутак када ће настати криза.

Али он је био човек тако крепке воље и тако снажне душе, да је сву ову буру умео сакрити и закопати дубоко у душу и срце своје, а с поља је све било мирно и глатко.

Тако је изгледао г. пуковник Врбавац, човек кога је ненадна смрт кнежева затекла као војног министра, и коме је било суђено да наскоро одигра кратку, али значајну улогу.

ГЛАВА III.

„Краљ је мртав — Живео Краљ“

Једнога је кнеза нестало, ваљало је наћи другог. „Краљ је мртав — живео краљ!“

Оно после подне, када ће кнез погинути, пуковник Врбавац није никуда излазио; цело после подне провео је код куће, ходајући по својој соби.

Кад му пред мрак дотрча војник с кобном вешћу: „убијен кнез“ — г. Врбавац као да није био много изненађен. Бар по његовим