— Да, ваша светлости, државни принцип. Ви позивате народ за судију, признајете му надлежност да он процењује дела ваше владе и ваша рођења. Наглашујете му да памти разлику, како владалачка власт није данас у вашим рукама, већ у рукама књажевског намесништва. Другим речима то значи: „Знам да сте незадовољни данашњом владавином, али, верујте, кривица није до мене, но до оних у чијим је рукама данас власт.“ Кнез се извињује пред народом. Какав опасан пример! То је мажење масе, која, кад пође једном тим правцем, не зна више мере у томе. Сам народ добро је карактерисао ту своју особину пословицом: „пусти петла на буњиште он ће скочит, на огњиште.“ И какве сте нужде имали за то! И за што да ми то раније не наговестите?

Растислав ућута. Продужи само корачати крупним корацима.

— Ја не разумем вашу срџбу. Ја сам рекао само оно што у истини постоји. Јес, књажевска власт је данас у вашим рукама. Ви делате, па је право да за та дела и одговорност носите, као што ће и слава за њих вама припасти. Понављам, ја не знам како да разумем вашу срџбу. Ваљда не би хтели то, да други приме одговорност за ваша дела? И ако се поносите својим радом, као што сте мм увек говорили,