Тако је срећно окончан и овај кнежев састанак с народом. Па ипак Растислав је изашао из дворане незадовољан, љут. Пред сам излазак кнежев десило се нешто што је државника Растислава веома немило дирнуло. Кнез је на растанку изговорио депутацији ове речи:

- Браћо! Ја држим да сте и до сада били задовољни делима владиним и очинском бригом коју књажевско намесништво води о народу. У будуће надајмо се и бољем. У сваком пак случају не треба заборављати, да је ваш књаз до сада био малолетан. Но и томе ће скоро бити крај. За који месец ја ћу постати пунолетан и примити пуну књажевску власт у рођене руке. Мислим да ће народ то радосно дочекати! Моја је жеља, а и моје је поуздање у бога, да ће балканиски народ имати разлога да тај дан запише у ред најсрећнијих дана својих.“

Ове речи кнежеве увредиле су Растислава, и он је одмах дао и видљива знака својој срдњи.