— Бога ми нећу ја то умети. Баш да је то узео ко други, молим покорно..

Али излаза није било и наш бедни г. Вујадин отпоче своју улогу. Он подиже обадве руке, показа на гомилу свештеника, па, погледајући час у кнеза, час у Растислава, отпоче овако:

- Ево, ово су, молим покорно, господа попови, свештеници, све су ово свештеници, молим покорно, попови!

— Да су господа попови то се на први поглед опазити може,— рече Растислав подругљиво. Али ми би желели, г. начелниче, да нам кажете што изближе о овој господи, одакле је који и како је коме име.

— Име, име, молим покорно, јес, ево, ово је поп Стево, поп Стево Џиброња, из Свињарице. А ово је поп из Лојана, поп... поп... поп Шиља. Тако га зову. Оно му то није име, молим покорно, али га тако зову! А овај овде ово је поп Ристо из Заглавића. А ови овде млади попић, ово је поп Бумбар из Преклада.... И њега тако зову, а не личи, молим покорно, не личи ни мало на бумбара.

Пошто је овако достојно преставио свештенички чин, г. начелник пређе на просветну струку:

— Оно је г. Ђуро, директор, старешина, он заповеда. А ови овде, ово је г. Стојко провизор