свога љубљенога господара, и љубљени господар био је доиста најсвечаније примљен.

И кнез и његова свита одсели су у староме дворцу, где је било места за све. Сутрадан била је свечана аудијенција, где су кнезу престављене све месне власти и одлични грађани из места и околине.

Још од рана јутра, ужурбане гомилице свечано обучена света тискале су се у околини дворца. Официри у парадним униформама, цивилни чиновници у салонском оделу и грађани у најразличнијем руху, све се то мешало, тискало и некуда журило. Капија на дворској авлији изгледала је као лето у кошници. Отмене особе свију звања и положаја сновале су туда непрестано, неко у авлију, а неко из авлије. Гомилице радознала света стојале су са стране и посматрале ово сновање.

Око 8 часова изјутра почеле су долазити депутације. Ту су били попови, кметови и командири по некад је депутацију предводио капетан. Отмене преставнике орловачког грађанства предводио је орловачки кмет, а орловачки окружни начелник морао је узети на се улогу домаћина, њему је пало у део да представи младоме кнезу и његовом намеснику све ове депутације и одлично грађанство, које је дошло да их поздрави.