улици без изузетка имао по један вењер, а у сваком вењеру по једну лампу, која хвата по 100 драма петролеа, и сав тај петролеј изгоре за једну ноћ, те сија и трепери као звезда даница.“

Око намештања ових вењера било је и дуге препирке и оштре борбе. Сваки отменији грађанин орловачки хтео је да та „звезда даница сија и трепери“ пред његовом капијом. Развиле су се дуге и занимљиве дебате, у којима је свак доказивао да је пред његовом капијом већа бара и покваренија калдрма но код његовог комшије, те с тога и има веће право за вењер, пошто је и опасност већа да при уласку у свој дом може главу разбити.

Сем свију других припрема било је решено још и „онако у опште“ да се Орловац „мало очисти.“ Читаву недељу дана владала је та лозинка „да се мало очистимо.“ И за ту недељу дана сама општина из својих зграда и авлија и са општинских имања извукла је 155 кола ђубрета, као што је то јасно сведочио општински рабош.

Колико ли је ђубрета извезено из других књажевско-балканиских надлештава и приватних домова не зна се поуздано, али се даје лако замислити према ономе како је било у општини.

Пошто се тако читаву недељу дана само чистио, а скоро читав месец дана журно спремао Орловац се најпосле „успособио“ да прими