Све ове лако запаљиве ствари имале су да послуже као видни и несумњиви докази орловачке привржености. Јер у колико више лоја и катрана који грађанин спали пред својом кућом, у толико је топлија његова оданост престолу. А по чему би се најпосле и мерила „жарка приврженост,“ ако не по ширини и висини пламена, који лиже од упаљених катранских тулумина?

Али није Орловац палио само катран и лој у почаст кнезу Мутимиру; спаљено је ту још и стотине других ствари.

Том приликом много је куче остало без своје кочине, многа квочка без свог гнезда, а поремећени су доста и сами мишеви и пацови. Стари сандуци, разобручана чамова бурад и многе друге ствари, које су служиле као станови овим добрим животињама — све то изношено је на улицу да ту у вече буде спаљено, а све у славу кнеза Мутимира. Неки домаћини орловачки пали су чак у такав севдах због кнежева доласка, да су попалили гомиле ђубрета што су годинама стојале у њиној авлији.

И иначе је Орловац због овога кнежевог доласка претрпио многе и многе промене.

Неке од тих промена имале су утицаја чак и ван Орловца.

Пре свега нестало је једне баре, која је била читава знаменитост у Орловцу. Та бара бала је