улицама по негде су биле украшене не само стиховима но и сликама. Слике су махом представљале лик кнежев, над којим лебди по једна или по више вила, с венцима у руци. Спремиле се девојке да крунишу кнеза.

Кад се у вече ови транспаренти осветле изнутра - слике су изгледале дивно. Кнеза сте могли познати или по његовој војничкој униформи, или по круни, или по огромној перјаници, која је више личила на пласт сена но на перјаницу.

Виле су обично биле набељене и нарумењене, а одевене по најновијем журналу. По нека вила била је и брката, а њино вилинско достојанство јасно се познавало по ћуранским крилима, којима је брижљиво била снабдевена свака вила.

Испод ових слика долазили су стихови у црвеној, плавој, зеленој боји, а у стиховима су нештедице сипане „жарке жеље.“

Но приврженост Орловчана није се огледала само у обилном просипању лепих жеља, већ тако исто и у обилном просипању лоја и катрана.

Цео тај дан из подрума, шупа и с тавана трговачки момци и шегрти убили су се извлачећи старе катранске тулуме и бурад, старе зеитинске канте, остатке покварена лоја, ужежене масти и смрдљива зејтина.