везу с Турцима, да се стави на услугу „блистателној Порти“ „против бунтовнички планова старога тирјанина“ кнеза Косанића. Писао је Порти представке и вреко градскога паше слао „девлету“ на француском језику мемоаре о новом стању у Балканији, које је настало услед доласка старога кнеза Косанића. Наравно, везе с Турцима у то доба биде су обична ствар. Тако су радили многи балкан. великаши.

Тако је у неку руку постао вођ турске партије у Балканији, док га из те улоге није истргло поверење младога кнеза Страшимира Косанића, који је дошао на престо по смрти свога старога оца, владао неколико година, а за тим био убијен, као што смо напред видели.

Али још за живота кнеза Страшимира једне вечери овај човек стави сам себи ово питање:

„А што не бих могао ја бити кнез“?

У западној Европи, у старим монархијама, које постоје већ од много векова, где су владаоци чланови династија, које владају од више столећа, овака питања не би се могла ни појавити, или, ако би се и јавила, свак би их сматрао само као нову, занимљиву врсту лудила.

Али код нас, где се сви знамо у главу, где смо сви до јуче били једнаки и сви се сећамо како је изгледао, шта је био и шта је радио човек који сад пише у својој титули „па милости