Чак ни сам апсански завод није могао пропустити а да овом придиком и он не пропева.

И ми ове земље осуђени синови, Кад видимо књаза свог, Ми смо чисто џинови. С тога Боже подржи Да нам живи свети књаз Ура, Књаже, живео, Много љета посред нас!

Истина, жеља, исказана у овом последњем стиху, кад би се превела у прозу, могла би изазвати и неке двоумице. Али пошто је све ово било срочено у поезији, то је и прошло без икакве двоумице.

Ни св. храм орловачки није хтео изостати од осталих јавних грађевина. На уласку блистао је овакав натпис:

Ова света богомоља Објатије шири своје Кад божији помазаник У њу ступи — она поје! “

Могла би се саставити читава књига, да је ко год зашао те покупио све те натписе. Натписи су били и разнолики и многобројни, и то не само за дан, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу могу читати. На свима угловима улица и на многим прозорима спремљени су транспаренти. Такве пирамиде по

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца