боље „песничке снаге“ из околине, све је то неуморно суделовало на стварању натписа.

Али је за то и успех био сјајан. Ниси управо знао шта је лепше: да ли дубина мисли, или лепота и поетичност стиха.

Тако су се на старом дворцу могли читати ови знаменити историски стихови:

Твој велики деда овде је био, На овом доксату каву је пио. Он је свој род љубио, И с овог доксата му судио. А мало даље стојао је дуд, О која је вешан свак, који је био луд. А народ је слушао господара свог; И хвалио зато Бога великог. И ти ступаш данас у тај свети дом Викни само, кнеже, ми смо сви с тобом.

На школској згради био је такођер значајан натпис.

Наука је света и велика стварка, С тога ова шкода и јес пуна ђака. И сви ђаци скупа једним грлом вичу: Добро дошо кнеже, тако скупа кличу. А наука њима све разиграва груди, Да свог кнеза љубе и кад буду људи.

Овај натпис колико је значајан са своје поетске лепоте, толико је још више важан са свог дубоког научно-философског садржаја.

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца