ако му у вече не понуди које од млађих женских чељади.

Кнез се узе слатко смејати.

- А?... а? докторе, како ти се чини? Лепо гостопримство? Је ди да је лепо гостопримство?

— Ја мислим, Ваша Светлост, да је овај обичај остао од Турака, и да се до сада готово свуда већ изгубио — рече доктор чисто бојажљиво.

— Е, изгубио изгубио! мислите да се изгубио? А капетани, писари, па чак и ћате, а? Мислите није их било који су настојавали да се продужи тај обичај. А, а?

- Та оно, наравно, височанство, има случајева... изузетака — поче доктор, но кнез га пресече, не слушајући га даље.

— Читао сам акта о једном веома занимљивом случају. Интересно је видети како је један писар — млад човек, хоп лола, а пало му у део да заступа капетана — наређивао да му сваке ноћи сељаци доводе у канцеларију по једно девојче. Шта је тај радио? До каквих је рафинерија тај долазио! Ваљда преко тридесет девојака прошло је кроз његову канцеларију. А кад је ствар дошла до истраге, нико од сељака неће да сведочи. А? Како ти се то чини, докторе?

— Наравно, Ваша Светлост, — опет поче доктор, — но кнез га и по други пут пресече.