Г. доктор није делио кнежево мишљење — бар га није делио у свему. Он је и више и боље познавао класичку историју но кнез, и јасно је видео како су неке поставке кнежеве нетачне, а неке просто и неистините. Многа замерка кнежева није имала места. Није истина да се на акт спаривања данас гледа као на неко проклетство. И данашњи родитељи воде бригу о својој деци, као год и у старо доба; и кад дозру за брачне односе, родитељи се брину да те односе правилно регулишу. У ствари и ми данас имамо свечаности у почаст химену, јер шта су најпосле наше свадбе, и све оне свечаности, које се том приликом врше?

Све то и још много што шта друго доктор је имао да примети кнезу, али он не примети ништа. Но на против, рече понизно, како и он „у начелу дели све погледе кнежеве.“

Кнез се опет врати на питање како српски сељак гледа на чедност и на односе између мушкиња и женскиња.

— Мени је мило што бар у неколико моји назори о тим стварима налазе одобрења у самим погледима народним. Је ли, докторе, како ти оно рече: наш је народ у томе доста либералан. Ја сам слушао да у Балканији има крајева, где домаћин не сматра да је почастио госта како ваља,