„Шта ћеш ти овде, лоло? Вуци ми се испред очију“...

Наш јунак побегне, али гнев старога кнеза био је утољен, како веле, тек онда, кад је наш јунак био избијен (ударено му је 25 батина, казује прича), па онда протеран у место рођења, где је живео као заточеник све до смрти старога кнеза.

Отуда га врати милост новог, младог кнеза, који га чак узе к себи за ађутанта, да би тако загладио „суровост“ очеву. Помиловани, да би се показао достојан толике милости, био је ванредно вредан; радио је дан ноћ; учинио је и неке проналаске, изумео куршум шупаљ с позадног краја, што је чинило те је метак даље носио. Најпосле, постао је војни министар.

Ови успеси јако су га заносили. Он је доиста био човек великих способности, али ипак његове жеље премашале су његову праву вредност.....

Овај се човек свикао још израна да не преза ни од чега. Њему су била добра сва средства. Династије су му биле само згодна лествица да брзо доспе до власти и висока положаја. Владаре је сматрао као сујетне будале, којима се треба користити.

Огорчен на старога кнеза Косанића, овај човек није презао чак ни од тога да ступи у