уметник и управитељ скулпторске академије у том месту.

— Ова притворна чедност по некад је терала дотле, да су уметници морали кварити своја уметничка дела.

— У Бечу је недавно подигнута велика лепа касарна. На зачељу постављен је ред балкона, а балконе држи ред снажних голијата, изрезаних у камену. Голијати су били природни људи и у сразмери према величини својој имали су и све делове тела. Уметник је сматрао да не мора шкопити и обрезивати ове своје камене људе. То се учинило зазорно чедним Бечлијама. Забринути оцеви, побожни грађани, па чак и сама штампа устали су против ових голих људи у сред Беча. „Кикирики“ доносио је сваки час слике о томе, између осталога и слику, како поред те касарне пролазе девојчице из женске школе, па им учитељица командује: „очи на лево.“ И за све време док пролазе поред ове касарне, сироте девојчице морале су пиљити у калдрму. Но како се, ваљда, ипак по кад кад дешавало, да се по којој од ових кћери Евиних и нехотице отео поглед на ове снажне, мускулозне, голе људе, то се на послетку дигне таква граја, да је власт морала попустити. Једног јутра сви џинови на новој касарни освану, не ушкопљени, но до темења