Кнез је био наишао на своју омиљену тему-што но реч: усео на свог коњића, и сад га је тешко било скренути с пута којим се једном већ захуктао. Што је више говорио о овим стварима, све му се више отварала воља за говор. Чисто му се лепила за језик свака ова реч. Младић, код кога се тек био пробудио полни нагон, он је осећао неку неисказану сласт у самом говору о тој ствари, и у атмосфери која се ту ствара. Као оно у причама из хиљаду и једне ноћи, он би могао три дана и три ноћи седети и гладан и жедан, говорећи само о томе, или слушајући да се о томе говори.

При тим разговорима он је осећао да му срце јаче бије, да му крв бујније тече, и као оно после крепка, опојна напитка, он је падао у сладак полусањив занос, где су се очи саме затварале, само је језик непрестано, неуморно валатао све даље и даље, као оно шеталица у добро навијена часовника.