узимају; али шта велиш, докторе, о оном обичају код Руса, где оцеви жене своје синове веома младе, још као децу од десетак година, а за жене узимају им обично зреле девојке од 18 до 20 година, па док син не порасте, отац га заступа код невесте и врши синовље брачне дужности!

Доктор зачуђено погледа кнеза. — То нисам знао — рече он — чудећи се, не толико томе обичају руском, колико кнежевој познатости са свима тим стварима. — Свакако то су ваљда ретки изузетци? — упита доктор радознало.

— О, не! Обичај! Обичај у целој јужној Русији, а по свој прилици и у другим крајевима. То је била последица спахиске системе, где спахија тражи да има што више радних руку. У осталом тај обичај жењења младих дечака био је до скора и код нас. Наравно, без овога чудног додатка да отац заступа сина у брачним дужностима. Разлог је био — домаћин хоће једног радника више у кући. Исти је разлог био код Руса. Не знам да ли се сад одржао тај обичај код њих. Али у почетку овога века био је јако развијен. О томе прича веома интересан случај Сава Текелија у својим мемоарима. Путујући за Петроград он преноћи у неком руском селу. Кад се сутра дан кретао на пут, даду му кола, а као кочијаш пође један дечко