сељак, па шпекулант, па бојаџија, најпосле ступи у војску. Био је веома вредан, схватљив, окретан, учио је и радио неуморно, уз то умео је око старијих, и те су га особине брзо истакле. Постао је официр. Прилично се прочуо у покрету од 1848—9 год., у коме је и Балканија учествовала изашиљући своје добровољце браћи у помоћ, која бејаху устала против мађарске обести. Доцније успео је да постане и државни питомац, да га пошљу о државном трошку на страну, откуда се вратио с одличним успехом.

Кад су у бурним политичким данима, које је претурила преко главе млада кнежевина Балканија, настали големи политички обрти, те је један кнез био протеран, и династија Косанића оборена у корист династије Црнојевића, наш јунак стекао је одмах пупо поверење нових власника, као што га је уживао и код старих. Постао је у толикој мери поверљив човек нове владе, да је био одаслан у суседну велику државу, да тамо изврши затварање и претрес над старим протераним кнезом.

Кад се, после много година, стари кнез вратио натраг у отаџбину, мећу чиновницима, што дођоше да га поздраве, био је и наш јунак. Кад га стари кнез угледа, одмах га познаде и викну му: