издржати утакмицу с вредним и неуморним Немцем.

— Господска раса; сви би да заповедају и да господаре. Има једна турска изрека која лепо карактерише ту особину нашег народа, где некакав Турчин вели једном нашем Балканцу: „Бен ага, сен ага — измећар јок! (Ја ага, ти ага — а да ради нема ко) — заврши доктор свој говор.

После се прешло на шеретлук, као на једну црту и особину у карактеру народном, па и ту су се брзо сложили. Обојица су били мишљења да је Балканац, нарочито балканиски сељак, велики шерет, да воле човека преварити и да то после не сматра као грех, већ, на против, поноси се тиме као доказом веће памети своје.

Говорећи о вери и побожности народној нађоше да народна вера граничи скоро безверјем, да побожност јако опада, да су цркве како који дан све празније и да су томе злу много криви и сами попови.

Најпосле дођоше на морал народни, на његову чедност, на односе између мушкиња и женскиња и како на то гледају старији, отац или браћа девојачка. Кнез се нарочито интересовао вако та ствар стоји у народу.

— Ох, што се тога тиче — узе реч доктор — наш је свет веома.... како ћу рећи.... — passe