— А, докторе — поче кнез ударајући доктора по колену — а? Како ти се допада ово? Лепа вожња! Жива железница; а?

Усхићен овим новим знаком кнежеве милости, што му кнез поче говорити „ти“ — млади доктор одговори сав потресен:

— Дивно, светлости, овако никад нисам путовао.

— А ја увек тако путујем. Из Звониграда у Јеленик обично стижем за непуних 9 минута. Рецимо 10. Од Звониграда до Јеленика 5 је километара! значи, за сахат прелазим 30 километара!

— C’est énorme! (То је много) — примети доктор, пун дивљења, — то је брзина обична путничка воза.

— Да — рече кнез, с видним задовољством — само кад се не би губило толико времена при промени коња. Кад је највештији кочијаш ипак му треба три и по минута док промени коње, и то се обично понавља свака два часа.

Доктор зину! — Светлости, је ли могуће да кочијаш за непуна 4 минута може испрегнути и упрегнути 4 коња.

-— Видећеш, сад на првој станици, рече кнез с осмехом, мењајући нагло разговор.

— А, докторе — поче кнез, ударајући опет доктора по колену — а? На крају крајева ипак нешто вреди бити балканиски кнез! а? Обично