на шта је Растислав лаконски одговорио: „Да“! „Збиља је дивно!“ У већи говор он се није могао упуштати с тога, што је баш тада концентрисао у памети „сходну беседицу“, што ће је изговорити на првој постаји, где ће стати да измене коње, а где је био спреман и мали доручак. То је било на сумеђи два округа и већ се унапред знало да су два „дотична начелника“ извела велики број угледних домаћина да дочекају и поздраве господара. То је било прво приказивање народу, и Растислав је сматрао за умесно да ту, у име намесника, рекне реч две народу.

И доиста, после два сахата крилате трке сјајни путници стадоше пред велики зелени вењак, спремљен за дочек кнеза. Огромна гомила народа, у свечаном руху, дочека кнеза дуготрајним и поновљеним узвицима „Живео“, „Ура живео.“

После обичних поздрава, представака и других церемонија прешло се на оно што је било најлепше и најважније у целој ово ствари, чак лепше и важније и од саме „сходне беседице“ намесникове — прешло се на доручак.

Доручак је морао бити изврсан, кад се чак ни сам кнез није могао уздржати, а да га нарочито не похвали.

Кад је било у сред јела, кнез викну г. доктора, рече му да седне ближе, и узе га у шали