послова, г. Ратко, и лекар кнежев, у то доба први медецински ауторитет у Звониграду, млад, духовит човек, коме је ванредно дивно доликовала његова сјајна, капетанска униформа.

У трећим колима био је кнежев бив. професор природних наука, уважена старина, у целој земљи поштовани и у научном свету далеко чувени ботаничар доктор Павчић, а поред њега дворски прота, фино свештено лице у вишњевој камилавци.

У четвртим колима долазили су други ађутант кнежев и дворски писар, два млада, весела човека.

Потпуковник Драгишић, професор војне академије, кнежев професор за војну историју, који је такође пратио кнеза на овом путу, за сад је јахао у непосредној близини кнежевих кола.

То је у главноме била сва пратња кнежева. Наравно, даље су долазиле слуге, кувари и друга послуга, с прилично великим пртљагом, с коверима, гардеробом и другим потребама кнежевим.

Било је дивно пролетње јутро, сјајно и свеже. Бујно пролетње зеленило ширило се на све стране. Овде, као јед зелена, густа шеница; тамо шарена ливада, посута најразличнијим бојама разнолика цвећа; па густ зелен шумарак, па зелена удољица, којом вијуга мали поточић, једва