коњаника, склањајући с пута кола, стоку, људе, у опште све што би могло бити сметња кнежеву проласку. За њима, но ближе кнежевим колима, јахало је два гардиста. За тим су долазила кнежева кола, красан интов, запрегнут са 4 ватрена белца, који би се по брзини потпуно могли мерити с крилатим алатима св. Илије, што овда онда по небесима онако страховито тутње; (јер, као што је познато, грмљавина није ништа друго но треска интова Св. Илије).

Кнежева кола пратило је 30—40 гардиста, под командом два официра. Овај гардиски ескадрон кнежев, који обично никад не иде на пут цео, има нарочито одело, лепше но у остале војске: црвенкасте панталоне, угасито зеленкаст, или плав мундир, ишаран многим жутим гајтанима и тракама, с калпаком на глави. Пратећи кнеза, гардисте јаше како кад. Кад су у граду, онда обично у двојним редовима окруже кнежева кола и тако их прате. Понекад поделе се на две поле; једна јаше пред колима друга за колима, или најпосле цела гарда јаше остраг, као што је сад био случај.

У кнежевим колима, сем кнеза, био је још намесник Растислав и кнежев ађутант, капетан Заре, млад, отресит, угледан официр.

За кнежевим колима долазила су кола Растислављева, а у њима министар унутрашњих