једну нову прилику да пусти на вољу своме млађаном срцу; један нов повод за стотине нових забава и задовољстава.

После недељу дана кнез се кренуо на пут. Уз лупу звона и грување топова он је изашао из своје престонице, баш у тренутку кад се рано пролетње сунце помаља иза далеких источних планина.

Кнез је путовао сухим. Одлучено јо било да на путу пробави 25 дана и да обиђе југо западне крајеве отаџбине. Низ градова (окружних места), које ће кнез посетити, отпочињао се Орловцем, градом у средини земље, првом престоницом обновљене Балканије, местом где је деда Мутимиров први пут засновао своју власт као поглавар државни и као наследни кнез балканиски.

Почињући Орловцем, пут је имао проћи кроз седам окружних градова, па се завршити градом Шапцем, после престонице најлепшим градом у Балканији, местом такође важним у историји династије Косанића, одакле се кнез после имао вратити у Звониград паробродом, одашиљући кола и пратњу сухим.

Пратња кнежева није била многобројна. На 150 до 200 корака унапред, с бедим кајишима преко груди, јурила су, као извидница, два жандармска