исто Врбавац сад осећао потребу да прегледа целокупну спрему своју, која је требала да га дигне на престо и да му мете на главу кнежевску круну.

Али за то било му је потребно двоје: да се ослободи од непрестане пажње Растислављеве, чије је око непрекидно осећао на себи; и да сам одахне од надзора, што га је опет он, Врбавац, водио над кнезом.

У опште, Врбавац је осећао потребу да за неко време удали од себе и кнеза и Растислава, како би се сам што боље прибрао и спремио за одсудан тренутак. После дугих премишљања он реши да ће најбоље бити да кнеза испрати на пут по унутрашњости Балканије.

Изговор је био лак: пред што ће постати пунолетан и примити владу, потребно је да се млади кнез позна са својим народом.

И иначе овај је пут сасвим згодно одговарао потребама Врбавчевим. Он ће однети и кнеза и Растислава. Овај последњи можда ће се мало и одупирати, али се неће моћи одбранити. Малолетан кнез не сме се пустити сам, бар без једног намесника, а ко би други могао ту улогу згодније испунити, ако не он, г. Растислав. Удаљен од Звониграда, кнез неће имати прилике да се састаје са шефовима других политичких странака, нарочито са старим државницима из конзервативне