и, показујући прстом на главну полицију, кажу да је узвикнуо:

„Онде лежи зло; оно треба раскопати“...

Но ђаци су, како се прича, мирно саслушали ову декламацију, па се још мирније разишли кућама.

Тако се бар говорило. А ко зна да ли је у опште и било што на то налик. Бар сам „доктор радикалац“ вазда је порицао да је ствар била у том облику.

Кнез је био мртав и његова престоница жалила га је. Може се рећи да га је жалила цела Балканија. О томе је био објављен и један указ:

„Да се забрани јавно весеље и да траје жалост до другога дана по погребу и да државне власти за 6 месеци употребљују црн печат на званичним актима, а г. г. официри и други чиновници носе на униформи црн превез.“

Сиромах кнез! Био је грдно измрцварен. Убили су га из револвера, па га после ножевима секли, највише по лицу. Но лекари су саставили комаде, сашили и окрпили грдне, дубоке ране. За тим је кнез био изложен да га народ види и да му ода последњу пошту.

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца