Ката се насмеја: „Па лек! Ви велите отров ми велимо лек — све је једно. Дакле сто жутих дуката лек, сто жутих дуката ћутање.

- Е, да неће то бити много.

- О, не! није много, господине пуковниче.

— Добро.

Но пуковник још и не изусти потпуно ову реч, кад Ката прихвати:

- И за претрпљени страх педесет дуката, господине пуковниче.

- Е, то је сувише! Двеста педесет дуката, та то је читав капитал.

- Не говорите ништа о цени, господине пуковниче. То су ствари, које се парама не могу никада довољно платити. Шта ћемо? сиротиња смо? па радимо за парче хлеба. Али кад би се право гледало, то се парама не може да плати. А ја и рачунам да ћу и иначе имати господина пуковника као пријатеља у свакој нужди.

— Та наравно, наравно.

На томе се свршио разговор међу ове две „поштене душе.“ Споразумели су се, само још о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће му га предати? Као капару дао јој је пуковник педесет дуката, па су се онда лепо руковали, госпођа се завила у своју црну мараму и, уздишући притворно, прошла кроз ходник, где су је вребале радознале очи пуковникова момка.

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца