А држим да ћемо се лако погодити. Што буде право, господине пуковниче. Ви ћете и сами оценити, колико вреди овака једна услуга. А ја ћу вам вашега кнежића тако лепо спремити да управо неће ни осетити, како ће се све то свршити. О! ту за мном за цело неће запети. Но бадава, то морам рећи, овако отмена госта још нисам имала. У моме крају, тамо где сам ја рођена, тровање је врло често. Ту обично жене трују своје мужеве. То је код Влаха постало као неки обичај.

Пуковник се једва једном опорави. Он упита зловољно:

— Како вам је то могло пасти на ум, да мени кнез смета?

— О, па то је тако близу памети; то се управо само каже. За што би се иначе господин пуковник толико интересовао о отровима, и како бих иначе ја дошла до части, да овако говорим с господин намесником — рече она скоро подругљиво.

— Неће бити тако. То сте ви раније где год чули; то је вама морао неко рећи; то су ваљда каква сокачка трабуњања — примети пуковник осорљиво.

— Не, господине пуковниче. Напољу ја то нисам чула, нити бих ја напољу ма с ким то говорила, и ма од кога то слушала. О тој ствари ја говорим само овде с вама, јер се ствар вас