и добрих и злих. А и тешко је бити добар, милостиви господине, с онаким светом какав је тамо. Ви знате ко тамо долази, милостиви господине!

— А надзорнице над женским осуђеничким одељењем, какве су оне?

— Па добре, милостиви господине, добре...

— Па што сте онда једној дали те је у ракији попила сок од некаква истуцана семена, те после тога добила праву падајућу болест?

— То није била управитељка, милостиви господине.

— Е него ко је био? — упита пуковник заинтересован.

— То је била нека осуђеница; одлежала 3-—4 године, па је пустили да послужује мало у заводу као слободњака. Мало по мало она се поред управитељке тако осили, да су осуђенице од ње пропиштале. Била их је, мучила, опкрадала облагивала и кварила им скидање робије.Помиловања о великим празницима. Неваљала жена! Ја сам је укротила. Пошто је 7 пута прошла кроз мачије нокте, после је била мирна.

Док је ово говорила, у Кате се засветлише, очи. Она први пут мало оживе у говору.

— Дакле, збиља, има тако семе, од кога се пада као од падавице.

— Има, милостиви господине.