који дејствују кроз крв, унети убодом или уштрцавањем. Већина отрова има и једно и друго дејство, но има их и који дејствују само на један начин.

„Тако, на прилику, змијин отров (виперин) дејствује само убодом кроз крв. Човек, кога уједе змија, може слободно исисати устима тај отров и сасвим га прогутати, па да му стомаку апсолутно ништа не буде.

„Има најпосле и таквих отрова, који дејствују удисањем. То су гасови или испарења од разних боја и других препарата. Има минералних боја: црвена (цинобер), зелена, плава и друге, чија испарења врло убитачно дејствују на здравље, а човек, дуже затворен у одају, скоро премазану таком бојом, може формално да буде отрован.

„Од гасова веома је опасан угљени диоксид, који се развија при сагоревању угља.

„Овим гасом често се људи убијају сами — поглавито женске, којима досади живот, а страше се да задају себи смрт на други начин.

„Ту је довољно да се добро запуше сви отвори на одаји, па се онда у соби, тако затвореној, упали мангал дрвена или камена угља. Тај опасан гас уљуљка човека те се занесе и заспи, па ако тако дуже остане, онда се више и не пробуди.